S ratnim zarobljenicima postupao je ovako:
Zatvorio bi ih u jednu veliku prostoriju u kojoj je na jednoj strani bila četa strelaca, a na drugoj vrata prekrivena prikazima mrtvih i okrvavljenih zatvorenika.
Postavio bi zatvorenike u krug i rekao im:
"Možete birati: umreti izbodeni strelama mojih ratnika ili proći kroz ova vrata i tamo ostati zatvoreni zauvek."
Svi su birali umreti od strela.
Kad je rat završio jedan vojnik koji je dugo služio kralja upita svog vladara:
Šta je iza ovih strašnih vrata?
"Otvori, i pogledaj!" - odgovorio je kralj.
Vojnik je skupio hrabrost. Teškom mukom otvorio je vrata, a tada ga je obasjala sunčeva svetlost. Kada je uspeo otvoriti oči bio je potpuno iznenađen, vrata su vodila u SLOBODU!!!
Vojnik, ne verujući, pogleda kralja i reče:
"Uvek ste zarobljenicima ostavljali mogućnost izbora, ali oni su više voleli umreti nego rizikovati da otvore ova vrata!"
***
Koliko puta se bojimo rizikovati? Koliko puta umiremo zbog naših briga, od straha da otvorimo vrata; vrata naših snova, vrata našeg spasenja, vrata koja nas vode u pravu slobodu?!
No comments:
Post a Comment