Put oko sveta - Istanbul

 Grad je smešten na Bosforskom moreuzu, nekadašnja je prestonica triju velikih carstava - rimskog (330 - 395), vizantiskog (395 - 1453) i otomanskog (1453 - 1923). Nakon osnivanja moderne republike Turske, Ankara je proglašena njenim glavnim gradom. Istanbul je najveći grad u Turskoj i njeno kulturno i privredno središte, a ujedno i jedini grad na svetu koji se prostire na dva kontinenta. Prema proceni iz 2009. u gradu je živelo 10.895.257 stanovnika.




Stanovništvo

Tokom istorije, Istanbul se često rangiran među najvećim gradovima sveta. Oko 500. godine, Konstantinopolj je imao između 400.000 i 500.000 ljudi. Do 13. veka Konstantinopolj je bio u konkurenciji za najveći grad u svetu zajedno sa Bagdadom i kineskim Čananjem. Nikada više nije bio najveći grad na svetu, ali je bio najveći grad u Evropi do 19. veka kada ga je pretekao London. Danas je to jedan od najvećih urbanih sredina u Evropi. Prema podacima iz jula 2011. Istanbul ima 11,25 miliona čime je to drugi grad u Evropi nakon Moskve sa 11,65 miliona. Prema previđanjima anglomeracija Istanbula će do 2015. da pretekne anglomeraciju Moskve.

Turski institut za statistiku procenio je da populacija na dan 31. decembar 2012. iznosi 13.854.740, čime je to najveći grad u Turskoj gde živi 18% stanovništva države. Godišnji porast stanovnika je oko 3,45% čime je Istanbul najbrže rastući grad među metropolisima u državama koje su članoviOrganizacije za ekonomsku saradnju i razvoj. Visoki rast oslikava trend urbanizacije širom zemlje, s obzirom da su posle Istanbula drugi i treći grad po rastu u zemljama OECD-a turski gradovi Izmir i Ankara.

Istanbul je doživeo veliki rast pogotovu u drugoj polovini 20. veka, kada je došlo do udesetostručenja u broju stanovnika. Rast je delimično posledica proširenja grada između 1980. i 1985. godine kada je broj stanovnika grada dupliran. Značajan rast je usled velike migracije ljudi sa istoka Turske usled potrage za poslom i boljih uslova života. Broj stranaca u Istanbulu je relativno mali sa samo 42.228 u 2007. 

Znamenitosti

Istanbul je grad u kome se susreću mnoge civilizacije i čiji su tragovi vidljivi širom grada.

Gradski prevoz

Istanbul ima razvijen sistem gradskog prevoza ali je i pored toga svakodnevno suočen sa velikim saobraćajnim zastojima na prilazima gradu i glavnim gradskim saobraćajnicama.

Gradski prevoz u Istanbulu čine autobusi, minibusevi, laki metro, brodići i trajekti. U gradu se nalazi i civilni aerodrom.

Izvor: Wikipedia

Običaji

Bunari želja 

Istanbulske žene koje dugo vremena ne bi čule ništa o svojim bližnjima posećivale su bunare želja. One koje su htele nešto zaželeti uzimale bi abdest (versko čišćenje muslimana prije molitve) pre nego što izađu iz kuće, te bi pored bunara želja klanjale dva rekata nafile namaza (dobrovoljnog namaza). Nakon toga bi se nagnule u bunar i izgovorile ime osobe o kojoj nije bilo vesti, pored toga, rekle bi: "Gde si, da si, pojavi se”. Prema verovanju nakon što bi se voda u bunaru zatalasala ako je ta osoba u životu pojavila bi se silueta, a ako nije pojavio bi se tabut (sanduk ili nosila).

Tradicija okačene torbe 

U osmanskoj kulturi najboljom milostinjom se smatrala ona koja se daje tajno, a jedan od mnogih primera toga je i tradicija okačene torbe. Na granu nekog drveta bi se kačila torba u kojoj su bili hleb, šećer, kafa i druga hrana, a oni koji su živeli skoromnijim životom bi uzimali koliko im je potrebno iz te torbe. Da se niko ne bi uvredio, stavljanje i uzimanje hrane se obavljalo noću, nakon jacije (noćna molitva). Ovaj običaj živi i danas tako što vlasnici pekara ostavljaju hleb u okačenoj torbi za one kojima je potreban. 

Glasnik 

U Istanbulu je sve do 1. svetskog rata postojao običaj da se šalju glasnici kako bi saznali da li su ljudi koji bi pošli na hadž putem možda doživeli neku nesreću ili bili opljačkani. Povratak glasnika u Istanbul se radosno proslavljao, a informacije o hadžijama bi se dobijale od ovih glasnika.

Prolećni izlet

Običaj stanovnika Istanbula da u proleće izađu u prirodu naziva se “prolećni izlet”. Za taj izlet su najčešće birana sela na Bosforu, brežuljci, doline Kučuksu i Goksu. Prolećni izletnici bi u prirodi pevali pesme, pesnici bi recitovali poeziju koju su napisali.

Uspomena iz Istanbula 

Kod uličnih fotografa koji su radili na turistiškim i istorijskim lokacijama u Istanbulu često se nalazila pozadina na kojoj je pisalo “uspomena iz Istanbula”, pa bi se turisti koji su želeli uspomenu slikali ispred te pozadine. 

(Kübra Erten)

Izvor:http://www.trtbosanski.com/